Epohe i pravci u književnosti 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Filozofski fakultet

САДРЖАЈ:
УВОД ................................................................................... 3
ЕПОХЕ И ПРАВЦИ У КЊИЖЕВНОСТИ ..................... 4
Антика ................................................................................. 4
Средњи вијек ........................................................................ 6
Хуманизам и ренесанса ....................................................... 7
Барок .................................................................................... 8
Класицизам .......................................................................... 9
Романтизам ....................................................................... 11
Реализам ............................................................................ 12
Модерна ............................................................................. 14
3. ЛИТЕРАТУРА ....................................................................... 18
УВОД
У овом семинарском раду ћу да изложим главне карактеристике и појмове које се односе на тему Епоха и праваца у књижевности, као и тумачења који су многи књижевници изложили у својим дјелима о поменутој теми. Самим тим рад представља утилитарну садржину многих книжевника и теоретичара књижевности, који су нам на најбољи начин показали срж тематике епоха и праваца у књижевности. Да бисмо то најбоље разумјели, рад ћу започети са епохом Антике.
2. ЕПОХЕ И ПРАВЦИ У КЊИЖЕВНОСТИ
Антика
Ова најстарија записана и позната европска књижевност почиње код Хелена тада још издељених на племена вероватно у преломно време преласка из тзв. хомерског доба у архајско доба, наставља се и траје све до прорасти Атине, а утичући на римску књижевност и касније на све европске књижевности па непосредно и на нашу, делује до дана данашњег. У архајско доба настаје полис у вишевековном привредном, технолошком и културном успону, територијалном проширењу и јачању робовласничког уређења, које ће остати основна карактери-стика и главни облик друштвених односа и уређења у антици. Раније је хеленска књижевност сматрана потпуно изворном, без икаквих страних утицаја, сада је све јасније да поред основног индоевропског, хеленског наслеђа на ову културу, па и књижевност, несумњиво утичу разни други импулси, од медитеранских до наслеђа култура старог истока.
На челу и у много чему издвојено стоје хомерски епови Илијада и Одисеја, вероватно настали у 8. веку п.н.е. а уз то иду хомерске химне и киклички епови. Код периодизације хеленске књижевности нема у науци јединствене шеме, већ се неопходне поделе врше или ејдографки, тј. према књижевним врстама и радовима, или хронолошки, или по културним центрима, или по дијалектима и језичким карактеристикама. Ови критерији се, наравно, могу и комбиновати, па се тако доста адекватно може говорити о архајској фази грчке књижевности, од Хомера до краја 6. века п.н.е., када се књижевност развија одвојено по племенима и дијалектима. Књижевност која се пише на разним дијалектима одговарају и одређене форме, тако да и касније многи облици и стихови остају трајно везани а дијалект у ком су настали. Пише се на јонском наречју (еп, јамб, елегије, научна проза, пре свега филозофија и историја, и новела). На еолском језику се ствара поезија, тзв. песма са Лезба, на дорском хорска лирика и, нешто касније, сицилска комедија, флијака и лакрдија.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]